Radovi u bašti – decembar

Ako neke radove nismo mogli uraditi u novembru uradimo sada, kada nam vreme dozvoljava.

Još zemlja nije tako hladna, pa možemo saditi drvenaste biljke koje smo zaplanirali. Krajem meseca  već možemo pristupiti orezivanju ukrasnih drveća (kada je sunčano). Grmove, ruže takođe.

Loza koja stremi opstanku

Već ni sam neznam koliko puta sam planirao, da vam pišem o genetski modifikanoj hrani. Bez bojazni? Pa normalno.

Pojma nemamo koliko se zalaže za proširenje površine za proizvodnju ovih proizvoda biljnog porekla. Veliki biznis. Svetske korporacije, bilo koja garnitura vodećih (aktuelnih) političara, svi su zainteresovani za povećanje proizvodnje agro proizvoda genetskog inžinjeringa. Tu spadaju industrijske biljke (kukuruz, soja, suncokret, pamuk i dr.), povrtaske bilje (paprika, paradajz, krompir i dr.). Zbog povećanja prinosa, stim i zarade, ni sami proizvođači nisu protiv. Normalno, neki ni pojma nemaju šta proizvode (možda i ne interesuje ih), samo se strepe povećanju dobiti. A šteta, koju uzrokuju svima (komšijama, rodbini i samima sebi) ih ne interesuju, ili nisu svesni toga. (Smrt futbalera kojima je tek predstoji karijera - od dvadeset i nešto godina -, ostavlja nas zbunjeno, kako?, zašto?.)

Planer

Nije na odmet, da znamo koliko nam od povrća i voća potrebno za porodicu. Uglavnom o tome ne vodimo računa. Sadimo, sejemo i ubiramo.

Zima polako će da stigne. Između dva turnusa ćišćenja snega malo da se odmorimo u toplini naših domova, a uz to evo i prilike da se prostudira potrebna količina voća i povrća za porodicu – šta i koliko da se proizvodi (naravno ako to radimo a uz to ima i gde da radimo).

Novembarski radovi u bašti

Verovatno u ovom mesecu su aktivnosti najmnogobrojniji. Radovima u mnogome olakšavamo prolećne aktivnosti i dobijemo na uštedi vremena, kojeg nikad dosta u proleće.

Vreme je da uz šoljicu čaja sednemo i dobro pregledamo ponude za sledeću godinu. Vreme je da  planiramo / odlučimo / naručimo vrste povrća, cveća koje želimo uzgajati sledeće sezone.

"Mazime"

Ad-hok recept od ostatka (2 srednjeg) kuvanog krompira.

Sastojci:

- 2 kom. kuvani krompir,
- 1 sk kisele pavlake,
- 4 - 5 lista peršuna,
- list celera po ukusu,
- 6 lista nevena,
- beli luk po ukusu,
- so po ukusu

Radovi u oktobru

Radovi u bašti tokom zime su odlični i za održavanje fizičke kondicije. Sa fizičkim vežbanjem  poboljšavamo i zdravstveno stanje i dolazimo do zdrave hrane. Do kraja oktobra možemo sejati niz biljaka kojim ćemo zameniti praziluk, paštrnak i kelj pupčar. Beli luk, luk, špargle i kupus kelj mogu se saditi na otvorenom, a ostale je najbolje saditi pod foliju (plastenik) i nakon nicanja i ojačanja presaditi. Ako nemate staklenik, setvu izvršite napolju i pokrijte agrotekstilom. Aktivnost puževa se ne jenjava ni tokom jeseni – vodite računa o tome!

Pasulj (zeleni bob)

U jesen možemo saditi pasulj. Ova biljka je odlična za sačuvanje hranjivih sastojaka zemlje. U jesen sejani pasulj mesec dana ranije gotov za branje od onog što se seje u aprilu. Ako je na sunčanom mestu porašće i više od 30 cm, zato je poželjno podupreti kolčevima. Odlične su jesenski varijateti: „Aquadulce Claudia” i „Super Aquadulce”.

Med i orah - posebna poslastica iz bašte

Med:

po današnjim saznanjima med ima oko 70 vrsta raznih sastojaka, razgranato delovanje na organizam kako fiziološkog tako i zdravstvenog. Med je odličan izvor ugljenih hidrata, a bogat je u mineralima, vitaminima, kiselinama, uljima i važnim enzimima.

Sadrži aminokiseline, belančevine i razne bioaktivne materije. Sadrži monosaharide u 81%. Makro i mikro elemenata oko 22 vrste. Bogat u vitaminima uglavnom C i B, folnu kiselinu. Antibiotičko delovanje ispoljava zahvaljujući enzimima. Najviše se koristi kod: bolesti srca (slabosti srca), u problemima endokrinskih-žljezda, upalu disajnih organa, stomačnih tegoba, raznih ozleda kože. (Wikipedia)

Đumbir

 

„Višegodišnja zeljasta biljka debelog granatog rizoma. Stabljika je obavijena lisnim rukavcima. Cvetovi su sakupljeni u klasove. Brakteje su žuto-zelene a cvetovi ružičasti. Samoniklo raste u jugoistočnoj Aziji, u Indiji i Kini, odakle je karavanima, još u antičko vreme, prenošen u Malu Aziju. Spada u najstarije orijentalne začine koji su stigli u Evropu početkom srednjeg veka. Danas se gaji u tropskim regionima širom sveta.

Začinska i lekovita biljka. Koristi se rizom prijatnog mirisa i oštrog ukusa. Rizom je mesnat, na preseku svetlo žut, sadrži skrob, smole i etarska ulja. Na istoku je uobičajen začin u jelima dok se na zapadu koristi češće za poslastice. U azijskim sistemima lečenja upotrebljava se protiv smetnji u varenju, protiv povraćanja i kao stimulans. Istraživanja su pokazala da je izuzetno delotvoran kod mučnine u toku putovanja. Ekstrakt đumbira dodaje se nekim osvežavajućim ili fermentisanim pićima.” (po Vikipediji)

Efikasno je i kao afrodizijak i utiče na odlučnost. Uspešno se koristi protiv tegoba prilikom putovanja. U nekim državama se pravi pivo od đumbira. Kao čaj se koristi protiv- i prilikom prehlade, nadunuće, za poboljšanje apetita, smanjuje krvni pritisak, sprečava  stvaranje krvnih grumena, protiv bolova kod reume, jača memoriju. Eterično ulje od đumbira smiruje prilikom prehlade, protiv upala se efikasno koristi i jača imunitet. Povratiti zdravlje, dobro raspoloženje, lep ten koži i sjaj u očima pomoći će vam đumbir. Cisti krv, pospešuje  varenje i spaljuje svo nepotrebne toksine u organizmu, usput i oslobađa suvišnih masnih naslaga.
Kod starijih osoba se efikasno koristi protiv upala zglobova i za jačanje polne sposobnosti kod muškaraca.

Priprema napitka:

Manji koren (10-20 gr.) đumbira ili 1 kašikica đumbira u prahu zaliti sa 200 ml vrele, prokuvane vode i  ostaviti da odstoji 10 minuta.  Dodati kašikicu meda i sok od limuna (po ukusu).

Uzimati: pola ujutru na prazan stomak, pola sata pre jela, drugu polovinu u toku dana u manjim gutljajima  izmedju obroka.

Ovaj napitak ubrzava metabolizam, neutrališe nagomilane toksine u organizmu i pomaže boljem varenju  hrane.  Napitak možete konzumirati svakodnevno.  (Po Internetu možete naći bezbroj recepata za razne tegobe.)

Đumbir kao začin

Malo naljut začin sa interesantnim aromom koristi se prilikom pripreme kolača, hrana od mesa, riba, kod čorbi i supa.

Zbog intenzivne arome ovaj začin se stavlja u pripremljenu hranu samo pri kraju pripreme! Obavezno voditi računa o doziranju. Veća količina daje gorak ukus hrani. (Recepte i doziranje ćete naći na Internetu.)

Gajenje đumbira

Đumbir voli toplu (subtropsku) okolinu za razvoj. No bez brige moguće je uzgajati i kod nas, ako ne drugačije onda u saksijama (unutra u stanu). Obavezno koristiti bogatu zemlju za odgovarajući razvoj rizome. Rizoma se stavlja u zemlju 5 – 8 cm duboko. Zalije se kišnicom ako je moguće, a ako ne onda odstajalom pijaćom vodom. U početku nije bitno svetlo ali ni kasnije. Đumbir voli polusunčano, toplu i vlažnu okolinu. Ne voli direkno sunce, jak vetar i prevlažno zemljište. Ne podnosi mraz.

Rizome ako je moguće tražimo  kod uzgajivača ili kupimo u prodavnici, ali da vodimo računa o tome, da kupljeni sadni materijal bude krupan i vidno svež. Verovatno dobro postupamo ako kupljenu rizomu ostavimo u vodi da prenoći (zbog verovatnoće da su tretirani – ako smo kupili u prodavnici).

Sadnja (na proleće) vrši se u saksije ili direkno u zemlju. U svakom slučaju zemlja treba da je bogata, hranjiva. Zemlja treba da je vlažna, ali ne sme da zadržava vodu (nikako da rizoma stoji u vodi).
U saksije prečnika 30 cm možemo posaditi do 3 komada rizome (sa pupoljcima nagore). A u baštu na rastojanju od 15 – 17 cm. Dubina sadnje u oba slučaja 5 – 8 cm.

U bašti naljbolje je ako pokrijemo je sa kompostom (hrani rizom i zadržava vlažnost zemlje). Na kraju leta kada se prohladi, đumbir počinje da se suši. Tada već ne treba da se zaliva (nije problem ni to ako se zemlja isuši). Đumbir je „gotov” kada se listovi osuše.

Koristiti sopstvene rizome moguće je već nakon četiri meseca. Tačno je da su ovi mladi (nezreli) rizomi nisu tako intenzivnog ukusa, ali... (Treba uzimati rizome sa ivice.) Đumbir se inače vadi nakon osušenja listova – kada su rizomi zreli (to je period od 8 – 10 meseci).

Cveta se jedino u drugoj godini uzgoja (mada cvetovi su beznačajni kod ovog đumbira, kojeg koristimo kao začin).


Da li uzgajaš đumbir? Kako radiš? Iskustva?!