Radovi u bašti tokom zime su odlični i za održavanje fizičke kondicije. Sa fizičkim vežbanjem poboljšavamo i zdravstveno stanje i dolazimo do zdrave hrane. Do kraja oktobra možemo sejati niz biljaka kojim ćemo zameniti praziluk, paštrnak i kelj pupčar. Beli luk, luk, špargle i kupus kelj mogu se saditi na otvorenom, a ostale je najbolje saditi pod foliju (plastenik) i nakon nicanja i ojačanja presaditi. Ako nemate staklenik, setvu izvršite napolju i pokrijte agrotekstilom. Aktivnost puževa se ne jenjava ni tokom jeseni – vodite računa o tome!
Pasulj (zeleni bob)
U jesen možemo saditi pasulj. Ova
biljka je odlična za sačuvanje hranjivih sastojaka zemlje. U jesen
sejani pasulj mesec dana ranije gotov za branje od onog što se seje
u aprilu. Ako je na sunčanom mestu porašće i više od 30 cm, zato
je poželjno podupreti kolčevima. Odlične su jesenski varijateti:
„Aquadulce Claudia” i „Super Aquadulce”.
Špargla
Za jesenski uzgoj moguće je birati:
„Ariane”, „Guelph Millenium”, „Pacific 200” i „Purple
Pacific” ili koje nude za jesenski uzgoj. Ako smo pripremili mesto
(očistili od korova), špargle su lake za uzgoj. Istina je da za
špargle koje se već spremne za kuhinju treba čekati dve godine, no
cena nije velika za dobijeni rezultat.
Beli luk
Beli luk je jedan od najjednostavnijih
biljaka za uzgoj. Seju se na dubinu od 6 – 7 cm na peskovitim
terenima, na kompaktnim dosta pliće (min. 3 cm od površine). Razmak
je oko 30 cm između biljaka. Protiv glivičnih oboljenja pomaže
prskanje sa preparatima na bazi sumpora. Bezbroj vrsta imamo za
izbor. Svakako treba paziti da ga koristimo kao jesenjski a ne
proletnji.
Luk, mladi luk
Za izbor imamo crveni, žuti i beli –
a od varijeteta pažnju svakako obratiti na te, koje možemo
koristiti na jesen.
Zimska salata
Varijeteti za sadnju na jesen (zimska i
proletnja upotreba) biramo na osnovu ponude (preporučujemo: „Winter
Gem”). Poželjno je pokriti agrotekstilom.
Matovilac
Nije zahtevna salata. Koristi se cela
biljka (čupa se cela iz zemlje) bez korenja. Ne zahteva mnogo
svetla, dobro podnosi niske temperature. Koristi se tokom cele zime
(a može se pokriti agrotekstilom i koristiti do proleća).
Varieteti: „Verte de Cambrai”, „D`Olanda” i „Cavallo”.
Spanać
U zadnje vreme jako popularno povrće.
Beru se dok su listovi mladi a ne smeju se dugo kuvati.
Najpopularniji je „Matador”, a mogu probati i „Riccio d`Asti”,
„Marlo Nero”. Spanać sejan u jesen obezbeđuje nam da cele zime
imamo friško zeleno povrće na porodičnom stolu.
Zimski grašak
Ne seje se u jesen, ali probno za
prolćnu proizvodnju moguće posejati pre mrazeva. Tako će prezimiti
i već prvim toplijim danima proleća krenuti da nas obraduje
(Provansalac, Tamiš, Dunav).
Seje se tako što seme od semena bude u
razmaku od 3 cm, nakon izbijanja na površinu dodaje se zemlja oko
biljčica, da bih se zaštitili od zime. U slučaju grada poželjno
je razvući zaštitnu mrežu. Treba paziti da ni jedno zrno ne ostane
iznad zemlje, jer će golubovi naći i ta koja smo „sakrili”.
Zemlju već tokom leta štitimo od
toplote (malčiramo), a ovaj pokrivač ostavljamo i za zimu ili još
podebljujemo ovaj zaštitni sloj (seno, slama, piljevina i sl.).
Нема коментара:
Постави коментар