Brokola

Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije od karfiola, te kada se sadi pocetkom jula kao drugi usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru.

Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti.

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasađuju ručno ili mašinski – sadilicama, na razmak između redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasađivanja konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10 odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti i štetočina.

U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje se međuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja. Međuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi. Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi formiranja adventivnih korenova.

 Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.
Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne vezuju u vezice.

 U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno raspoređenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamno zelene boje.
 
 Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 0 0 C, što je pre moguće nakon berbe. Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet (spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previše zrela.