Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno
srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni
jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije
od karfiola, te kada se sadi pocetkom jula kao drugi
usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru.
Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i obilno zalivanje
mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg
stabla i smeđe cvasti.
U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasađuju ručno
ili mašinski – sadilicama, na razmak između redova 60 i u
redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati
navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje
rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno
zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se
zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasađivanja
konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10
odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje
sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti
i štetočina.
U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog
vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje
se međuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana
posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja.
Međuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi.
Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi
formiranja adventivnih korenova.
Berba počinje kada su cvasti u
prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme
optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko
traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi
do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu
upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura
i niske
vlažnosti
zemljišta.
Cvast
brokole može
da cveta i posle
ubiranja. Osim
toga, vrlo brzo gubi turgor, te
zbog toga mora da se čuva
kraće vreme u uređajima za
rashlađivanje, a duže zamrznuta.
Primarne cvasti iznose
se na tržište pojedinačno, dok se
sekundarne ili bočne vezuju u vezice.
U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima
uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po
visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti.
Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno raspoređenim
listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su
izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino
od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog
stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od
cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od
mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do
tamno zelene boje.
Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole
ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone
žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola
rashladi do blizu 0 0 C, što je pre moguće nakon berbe.
Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet
(spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu
boju i ne sme biti previše zrela.