Brokola

Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije od karfiola, te kada se sadi pocetkom jula kao drugi usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru.

Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti.

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasađuju ručno ili mašinski – sadilicama, na razmak između redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasađivanja konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10 odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti i štetočina.

U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje se međuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja. Međuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi. Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi formiranja adventivnih korenova.

 Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.
Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne vezuju u vezice.

 U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno raspoređenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamno zelene boje.
 
 Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 0 0 C, što je pre moguće nakon berbe. Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet (spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previše zrela.

Radovi u bašti

Septembar je mesec uživanja, jer većina plodova zri upravo u ovo vreme. Neki od njih, kao što su jabuke, ukrasne tikve, lešnici, klasje i slično, možete iskoristiti i za stone i druge aranžmane. Ali ne opuštajte se previše, jer vam tek predstoji rad u vašem zelenom carstvu.

Pravo vreme je za setvu travnjaka. Na starijim travnjacima travu kositi na 2-3 cm dužine da bi se pospešilo bokorenje.
Krajem septembra na travnjak nanesite kompost u tankom sloju (50 litara na 20-25 m² ). Tokom septembra orežite živu ogradu i ruže, a krajem meseca možete početi sadnju lukovica (lala, krokusa, narcisa, zumbula, nerina...) da biste u proleće imali raskošnu baštu punu boja i mirisa. Na dnu jamice, iskopane za sadnju lukovica, stavite šaku peska, a odozgo šaku humusnog đubriva i zemlju. 
Jednogodišnje baštensko cveće krajem meseca treba ukloniti iz vrta i zameniti ga trajnicama koje se sade u ovo vreme - hrizanteme, zvezdan, maćuhica... Začinske biljke treba pobrati i osušiti, a one u saksijama premestiti u kuću.

  Septembar je mesec kada se treba osvrnuti unazad i sabrati rezultate, tragajući najviše za onim što se pokazalo kao pogrešan potez ili greška u koracima. To najviše zato jer je vreme da se planira naredna proizvodnja koja traži veliki ulog u pripremu zemljišta, a ako plan bude nepotpun ili loš, taj veliki ulog može postati i veliki teret za domaćinstvo. 

 Povrtari u ovom mesecu imaju pune ruke posla, pre svega berbu paradajza, paprike, kornišona, plavog patlidžana i tikvi, vađenje šargarepe i cvekle. Praziluk treba zagrnuti. Nakon skidanja useva treba obraditi zemljište za setvu ozimih kultura. Tokom ovog meseca seju se zimske sorte salate, spanaća i rotkvica. Ako su namenjene tržištu, sejati ih sukcesivno, svakih nedelju dana. 

 Voće brati po suvom, lepom i umereno toplom vremenu. Jabuke i kruške beru se u više navrata, zavisno od stepena zrelosti svakog ploda. U ovom mesecu treba obaviti poslednju zelenu rezidbu na breskvama i nektarinama. Time ćete pomoći da se rodni pupoljci dobro razviju a krošnje dobro prosvetle. Sa druge strane, mladari će blagovremeno sazreti i biće manje štere od izmrzavanja. 

 Od lekovitog bilja u septembru se sakuplja koren lincure, pirevine, crvene i bele sapunjače, zečjeg trna (gladiševine), slatkog korena, mrazovca, omana, trave od srdobolje, zubače i peršuna. Sada se bere list vunenog digitalisa i plod morača, klekinje, nara, oraha i drenjine.