„Višegodišnja zeljasta biljka debelog granatog rizoma. Stabljika je obavijena lisnim rukavcima. Cvetovi su sakupljeni u klasove. Brakteje su žuto-zelene a cvetovi ružičasti. Samoniklo raste u jugoistočnoj Aziji, u Indiji i Kini, odakle je karavanima, još u antičko vreme, prenošen u Malu Aziju. Spada u najstarije orijentalne začine koji su stigli u Evropu početkom srednjeg veka. Danas se gaji u tropskim regionima širom sveta.Začinska i lekovita biljka. Koristi se rizom prijatnog mirisa i oštrog ukusa. Rizom je mesnat, na preseku svetlo žut, sadrži skrob, smole i etarska ulja. Na istoku je uobičajen začin u jelima dok se na zapadu koristi češće za poslastice. U azijskim sistemima lečenja upotrebljava se protiv smetnji u varenju, protiv povraćanja i kao stimulans. Istraživanja su pokazala da je izuzetno delotvoran kod mučnine u toku putovanja. Ekstrakt đumbira dodaje se nekim osvežavajućim ili fermentisanim pićima.” (po Vikipediji)
Efikasno je i kao afrodizijak i utiče na odlučnost. Uspešno se koristi protiv tegoba prilikom putovanja. U nekim državama se pravi pivo od đumbira. Kao čaj se koristi protiv- i prilikom prehlade, nadunuće, za poboljšanje apetita, smanjuje krvni pritisak, sprečava stvaranje krvnih grumena, protiv bolova kod reume, jača memoriju. Eterično ulje od đumbira smiruje prilikom prehlade, protiv upala se efikasno koristi i jača imunitet. Povratiti zdravlje, dobro raspoloženje, lep ten koži i sjaj u očima pomoći će vam đumbir. Cisti krv, pospešuje varenje i spaljuje svo nepotrebne toksine u organizmu, usput i oslobađa suvišnih masnih naslaga.
Kod starijih osoba se efikasno koristi protiv upala zglobova i za jačanje polne sposobnosti kod muškaraca.
Manji koren (10-20 gr.) đumbira ili 1 kašikica đumbira u prahu zaliti sa 200 ml vrele, prokuvane vode i ostaviti da odstoji 10 minuta. Dodati kašikicu meda i sok od limuna (po ukusu).
Uzimati: pola ujutru na prazan stomak, pola sata pre jela, drugu polovinu u toku dana u manjim gutljajima izmedju obroka.
Ovaj napitak ubrzava metabolizam, neutrališe nagomilane toksine u organizmu i pomaže boljem varenju hrane. Napitak možete konzumirati svakodnevno. (Po Internetu možete naći bezbroj recepata za razne tegobe.)
Đumbir kao začin
Malo naljut začin sa interesantnim aromom koristi se prilikom pripreme kolača, hrana od mesa, riba, kod čorbi i supa.
Zbog intenzivne arome ovaj začin se stavlja u pripremljenu hranu samo pri kraju pripreme! Obavezno voditi računa o doziranju. Veća količina daje gorak ukus hrani. (Recepte i doziranje ćete naći na Internetu.)
Gajenje đumbira
Đumbir voli toplu (subtropsku) okolinu za razvoj. No bez brige moguće je uzgajati i kod nas, ako ne drugačije onda u saksijama (unutra u stanu). Obavezno koristiti bogatu zemlju za odgovarajući razvoj rizome. Rizoma se stavlja u zemlju 5 – 8 cm duboko. Zalije se kišnicom ako je moguće, a ako ne onda odstajalom pijaćom vodom. U početku nije bitno svetlo ali ni kasnije. Đumbir voli polusunčano, toplu i vlažnu okolinu. Ne voli direkno sunce, jak vetar i prevlažno zemljište. Ne podnosi mraz.
Rizome ako je moguće tražimo kod uzgajivača ili kupimo u prodavnici, ali da vodimo računa o tome, da kupljeni sadni materijal bude krupan i vidno svež. Verovatno dobro postupamo ako kupljenu rizomu ostavimo u vodi da prenoći (zbog verovatnoće da su tretirani – ako smo kupili u prodavnici).
Sadnja (na proleće) vrši se u saksije ili direkno u zemlju. U svakom slučaju zemlja treba da je bogata, hranjiva. Zemlja treba da je vlažna, ali ne sme da zadržava vodu (nikako da rizoma stoji u vodi).
U saksije prečnika 30 cm možemo posaditi do 3 komada rizome (sa pupoljcima nagore). A u baštu na rastojanju od 15 – 17 cm. Dubina sadnje u oba slučaja 5 – 8 cm.
U bašti naljbolje je ako pokrijemo je sa kompostom (hrani rizom i zadržava vlažnost zemlje). Na kraju leta kada se prohladi, đumbir počinje da se suši. Tada već ne treba da se zaliva (nije problem ni to ako se zemlja isuši). Đumbir je „gotov” kada se listovi osuše.
Koristiti sopstvene rizome moguće je već nakon četiri meseca. Tačno je da su ovi mladi (nezreli) rizomi nisu tako intenzivnog ukusa, ali... (Treba uzimati rizome sa ivice.) Đumbir se inače vadi nakon osušenja listova – kada su rizomi zreli (to je period od 8 – 10 meseci).
Cveta se jedino u drugoj godini uzgoja (mada cvetovi su beznačajni kod ovog đumbira, kojeg koristimo kao začin).
Da li uzgajaš đumbir? Kako radiš? Iskustva?!
